Oto Vajninger Pol I Karakter

Oto Vajninger Pol I Karakter

DOWNLOAD >>> https://bytlly.com/2t8kCZ

Specijalna ženska karakterologija ostaje kao predmet posebnog izlaganja. Ali ni ovo delo nije pisano bez osvrtanja na individualne razlike među ženama, te mislim da sam na taj način izbegao grešku pogrešnog uopštavanja i da sam dosada tvrdio samo ono što bez razlike vredi na isti način i u istoj meri za sve slično ženstvene žene. Dosada je bilo reči samo o Ž sasvim opšte. Ali pošto će se mojim izlaganjima poglavito protivstaviti jedan tip među ženama, nužno je da već ovde iz mnoštva izdvojim jedan antipodni par.

Do Ota Vajningera sam došla sasvim slučajno, preko Ludviga Vitgenštajna koji mi je neizmerno zanimljiv. Naiđem na podatak da je Vitgenštajn jako voleo Pol i karakter i uzmem ja u biblioteci tu knjigu, da vidim šta se njemu tu toliko dopalo. Nisam bila oduševljena. Mislim da se Vajningerova mladost i neiskustvo itekako vide u knjizi, kao i u ovom tvom tekstu. Meni su ta njegova određenja, kao npr. majka, bludnica i devica previše opšti i uski. Zato ni ne volim psihologiju, jer je sve uprošćeno i svedeno pod a, b, c i ponekad d. A u životu nije tako. Čak su i psihijatri priznali da ne postoje dve iste šizofrenije, dve iste depresije, dve iste anksioznosti. Labavo je meni to njihovo a, b, c i ponekad d.

Oto Vajninger, bolesni genije, kako su ga zvali, je sa dvadeset godina imao više znanja i informacija, veću obrazovanost, pročitao više knjiga nego većina intelektualca sa daleko većim životnim stažem. To je ono što fascinira. Kada se pogleda bibliografija za njegovo delo "Pol i karakter" vidi se ogroman broj konsultovanih naslova, toliko veliki da izaziva poštovanje i kod onih koji o knjizi i ne znaju mnogo. Uglavnom ne priznat za života, koliko i kako pripada svim velikim ljudima, ipak, sa neobičnim poštovanjem obraćali su mu se takođe veliki ljudi, kao što je to bio August Strindberg.

Veoma je karakterističan njegov odnos prema muzici, za koju je bio neobično talentovan. Muzički utisak u njemu je budio slike iz duševnog života ili iz prirode, pa i onde gde je posredi bila samo apsolutna muzika, daleka od svakog teksta i programa. Najveći među svim muzičarima, najveći umetnik čovečanstva uopšte, za njega je Rihard Vagner. Posle Vagnera najviše je poštovao Betovena. Mocart, Bah i Hendl bili su, u njegovom smislu, najpobožniji kompozitori.

Weininger se 1901. susreo sa Sigmundom Freudom, te mu je dao nacrt svog djela Spol i karakter. Freud, međutim, nije bio impresioniran njegovim djelom, te ga je odbio preporučiti za objavljivanje. Umjesto toga, savjetovao je Weiningera da deset godina skuplja empirijske dokaze za svoje ideje, rekavši mu da svijet "želi dokaze, a ne misli". Weininger mu je uzvratio da će radije u tih deset godina napisati deset knjiga. Unatoč neslaganju s Weiningerovim teorijama, Freud ga je smatrao genijem.[3]

Prešao je na protestantizam isti dan kada je obranio doktorat na Sveučilištu u Beču 1902.[4] Iduće godine objavio je dijelom znanstveno, a dijelom filozofsko djelo Spol i karakter (Geschlecht und Charakter) koje je promicalo tezu da sva živa bića kombiniraju razne proporcije muškog i ženskog elementa. Muški element je pozitivan, produktivan i moralan, a ženski negativan, neproduktivan i amoralan. U poglavlju O židovstvu, okarakterizirao je židovstvo kao ženstveno i amoralno, za razliku od kršćanstva.[2]

Weiningerovo djelo Spol i karakter (Geschlecht und Charakter), postalo je vrlo popularno nakon njegove smrti. Nakon rasprave Maxa Nordaua u Vossische Zeitungu, knjiga je doživjela 30 izdanja na njemačkom jeziku. U knjizi Weininger piše o fundamentalnom odnosu spola i karaktra. Svako ljudsko biće kombinacija je muških i ženskih elemenata. Muškarca je promatrao kao pozitivnog, produktivnog, logičnog, konceptualnog, etičnog, kao duhovnu silu sposobnu da postane genije. Žena je promatrana kao negativna, nesposobna za bilo kakve vrline. Ona je zainteresirana ili u čisto seksualno zadovoljstvo (Kurtezana) ili u majčinstvo (Majka). Slijdom toga, idealna Žena ovisi o Muškarcu, ili falusu; a njezina emancipacija, kao i duhovna snaga Muškarca, o snošaju.[4]

U svom poznatom djelu Ženski eunuh, feministica Germaine Greer opisala je Spol i karakter kao "iznimno rigoroznu" knjigu napisanu od "običnog dječaka". Marksist Ernst Bloch izjavio je da je Weininger bio inspiriran "najsnažnijom mizoginijom u povijesti".[3]

Neverovatna kreativnost, kao i sveprisutna fascinacija parfemima, odvela je Jeana, kao i Coco, u parfemske vode, kojima su zaplivali, kao da su u njima rodjeni, što je donekle i osobenost kreativnih genija. O tome je možda najbolje pisao u svom traktatu o genijalnosti Oto Vajninger u delu Pol i karakter, kada veli da je razlika izmedju talenta i genija u tome što genije transcendira talenat, može ga imati ili ne, ali genije može svoj duh da spusti na razne oblasti i u njima briljira. Kao što je Mikelandjelo, pored slikarstva i skulpture pisao i najdivnije pesme, tako isto i kreativni genije svoju kreativnost može da pretoči u bilo šta što njegov inkvizitni um nadje zanimljivim i izazovnim. 2b1af7f3a8